Čak i ako nikada niste bili u Sarajevu, verovatno ste negde u prolazu čuli da je to mesto gde se susreću istok i zapad. Bilo da Sarajevo obilazite organizovano preko neke agencije, ili sami u sopstvenoj organizaciji, pokušali smo da izdvojimo ono što nikako ne biste smeli da propustite. Svakako je to samo jedan mali deo, ali kada ga jednom posetite, Sarajevo je grad kome ćete se uvek vraćati.

Baščaršija

Stari deo grada je duša svake prestonice , a kada je reč o Sarajevu, ta duša je izuzetno bogata i živopisna. Baščaršiju čini mreža uskih uličica popločanih kamenom, u kojima se oseti intenzivan orijentalni šmek. Brojne zanatske radnje u kojima se izrađuju rukotvorine od bakra, tradicionalne prostirke, trgovine koje prodaju tradicionalne bosanske i turske slatkiše, praznik su i za oči i za nepce. Vaše oči i um će biti zaokupljeni razgledanjem ručno rađenog posuđa, šarenih svjetiljki sa prigušenim svetlima, a nos će vam zagolicati miris sveže pečenih ćevapa, pita – sirnica (nikako nemojte tražiti burek, to je za Bosance skoro pa uvreda!), baklava sa najrazličitijim punjenjem, raznobojnih ratluka.

Gradska većnica

Gradska većnica predstavlja najimpozantniju građevinu Sarajeva . Građena je od 1892. do 1894. godine po uzoru na džamiju i medresu Hasana II u Kairu, a svečano otvaranje je održano 1896. godine. Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda izvršen je 1914. godine, upravo nakon njegove posete gradskoj većnici. Od 1947. godine, Gradska većnica počinje da gubi svoju administrativnu ulogu i postaje sedište Akademije nauke i umetnosti, kao i glavne biblioteke.

Tokom poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini, u noći 25. na 26. avgust 1992. godine Gradska većnica je direktno pogođena artiljerijskim granatama, što je dovelo do požara u kome je izgorela celokupna unutrašnjost zgrade sa 90% bibliotečkog fonda, koji je uključivao i retke rukopise od neprocenjive vrednosti. Tri radnice koje su tokom rata sa svojim porodicama stanovale i radile u biblioteci, uspele su da spasu manji deo knjiga. Obnova većnice je započela 1996. godine, a zbog kompleksnosti radova i nedostatka finansijskih sredstava, trajala je sve do 2014. godine, kada je zgrada ponovo otvorena za posete. Ulaz se naplaćuje 5 KM za odrasle osobe (odnosno 3 KM za učenike, studente i penzionere) i svakako je treba obići.

Latinska ćuprija

Kao i skoro svaka druga prestonica, tako i Sarajevo ima svoju reku (Miljacka), a gde je reka tu su i mostovi. Ono što su Karlov most u Pragu i Lančani most u Budimpešti, to je u Sarajevu Latinska ćuprija. Iako možda ne toliko impresivne arhitekture kao pomenuti mostovi, Latinska ćuprija ima daleko atraktivniju istorijsku pozadinu. Ovo je jedan od najstarijih mostova u Sarajevu, a značajan je po činjenici da je upravo u njegovoj neposrednoj blizini Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, što je bio povod za Prvi svetski rat. Most je od 1918. do 1992. nosio naziv Principov most, nakon čega mu je vraćen stari naziv.

Muzej ratnog detinjstva

Muzej je osnovan u januaru 2017. godine i predstavlja kolekciju ličnih predmeta, audio i video svedočenja, fotografija, pisama, crteža i drugih dokumenata koji dočaravaju iskustvo odrastanja u ratu. Nastao je nakon što je inicijator njegovog osnivanja, Jasminko Halilović, na internetu javno postavio pitanje „Šta je za tebe djetinjstvo u ratu?“. Cilj je bio od velikog broja kratkih odgovora napraviti knjigu koja će predstaviti različite aspekte ovog iskustva. Već prvi dan se javilo preko 100 ljudi sa odgovorima, a u naredna 3 meseca broj pristiglih odgovora porastao je na više od 1.000. Proces stvaranja muzeja je započet 2015. godine, a njegov značaj je upravo u nastojanju da se dokumentuje iskustvo onih koji nemaju nikakav uticaj na rat, ali trpe višestruke posledice.

Zbirka već sada sadrži oko 3.000 prikupljenih predmeta, od kojih je trenutno izloženo 50-ak uz kratke priče koje objašnjavaju istoriju predmeta. Da bi sve priče dobile priliku da budu podeljene sa javnošću, na svaka 2 ili 3 meseca se vrši rotacija eksponata u muzeju. Posebno je važna činjenica da je muzej u potpunosti depolitizovan i da su učešće u njegovom stvaranju uzela deca, sada već odrasli ljudi, iz cele Bosne i Hercegovine, bez obrzira na nacionalnu pripadnost. Ako ćete posetiti barem jedan muzej u Sarajevu, tople preporuke su da to bude baš ovaj, jer će vas u svega nekoliko minuta i rasplakati i nasmejati.

Ulica Ferhadija

Ferhadija predstavlja glavnu pešačku ulicu u Sarajevu, koja se prostire od spomenika Večna vatra pa sve do Baščaršije. Upravo je ona mesto gdje je sudar istoka i zapada  najvidljiviji, jer za razliku od izrazito jakog orijentalnog uticaja koji karakteriše Baščaršiju, Ferhadiju ponajviše odlikuje arhitektura iz perioda Austro-Ugarske. Pored brojnih kafića i trgovina, ova ulica obiluje brojnim znamenitostima kao što su Večna vatra (spomenik žrtvama Drugog svjetskog rata iz 1946.), džamija Ferhadija, Katedrala Srca Isusova, gradska tržnica Markale, Muzej zločina protiv čovječnosti i genocida, Galerija 11/07/95 i sl. Obratite pažnju na tzv. sarajevske ruže, koji predstavljaju kratere od granata obojene crvenom farbom. Ime su dobile zbog toga što podsećaju na ruže iskidanih latica, a služe kao spomen obeležje na ubijene građane Sarajeva. Jedna takva se nalazi upravo ispred Katedrale Srca Isusova.